Istraživanje: zabrinutost za ekonomske posledice korone; mere preoštre
Registrovan je rast brige za ekonomske posledice, a ocena saglasnosti sa ekonomskim merama beleži pad. Naspram većine ispitanika (55%) koji su krajem marta smatrali da su mere adekvatne, u aprilu je najveći broj onih koji ih smatra delimično odgovarajućim, tačnije 51%, pored njih, svaki deseti smatra da su neprimerene, a 38% ih i dalje smatra adekvatnim.
Najnoviji rezultati pokazuju da se zabrinutost za širenje korona virusa među građanima Srbije smanjila za 10 procentnih poena i trenutno iznosi 81%. Briga za lično zdravlje i bližnje beleže neznatan pad, ali interesantan je rast od 12 procentnih poena u pogledu zabrinutosti za ekonomiju i sada iznosi 42%.
Regionalna agencija za marketinško savetovanje i istraživanje tržišta Valicon, u okviru studije koja prati reakciju stanovništva Srbije i regiona na širenje epidemije virusa korona, sprovela je treću po redu anketu krajem aprila.
Budžeti domaćinstava u Srbiji takođe beleže promene. Upitani kakvo je njihovo opšte finansijsko stanje u poređenju sa periodom od pre šest meseci, najveći broj građana Srbije - 38% reklo je da se već nalazi u finansijski lošijem položaju, a pogoršanje očekuje 33% njih. Tek svaki četvrti građanin ne očekuje promene na prihodnoj strani kućnog budžeta i finansijski optimistično posmatra budućnost. Kada se posmatraju promene u obimu potrošnje, 32% ispitanika je izjavilo se da već sada troši manje u odnosu na proteklih 6 meseci, dok se procenti onih koji očekuju smanjenje u budućnosti, već troše manje i onih koji ne očekuju promene u potrošnji kreću između 22 i 24 odsto.
Iako je zabrinutost za širenje korona virusa na visokom nivou od 81%, optimističan pokazatelj predstavlja promena unutar strukture zabrinutosti, gde se u poređenju sa prethodna dva talasa, primećuje pad od sekvencijalnih 10 procentnih poena u okviru grupe onih građana koji su jako zabrinuti, pa ih je trenutno 15%. Prati ih najveća grupa onih koji su zabrinuti u određenoj meri - 66%, slede oni koji su uglavnom nezabrinuti 14% i svega 5% onih koji uopšte nisu zabrinuti.
U prilog optimizmu govori podatak da 9 od 10 građana Srbije predviđa poboljšanje u vezi kontrole širenja virusa. S druge strane, krajem marta i početkom aprila, predviđanja ispitanika u vezi okončanja situacije bila su koncentrisana ka sredini juna meseca. Uprkos najavljenoj relaksaciji restriktivnih mera i predviđanjima stabilnije epidemiološke slike u narednom periodu, građani su ipak u poslednjem merenju početak avgusta videli kao period okončanja epidemije izazvane virusom korona.
Da li se samo navikavamo na novonastale okolnosti ili trenutna situacije postaje “nova realnost“ i kako se promenila naša svakodnevica možemo da zaključimo iz značajno visokih ocena u domenu izloženosti medijskom sadržaju.
Poverenje i izloženost različitim vrstama medija po zemljama i sadržaj koji građani prate predmet je istraživanja. Tako 58% njih u Srbiji televiziju prati u većoj meri u odnosu na period pre proglašenja epidemije, a povećana upotreba pametnih uređaja beleži se kod 64% stanovnika. Najveći stepen povećanja ogleda se u intenzivnijem pretraživanju interneta kome pribegava 70% ispitanika.
Što se informisanja u Srbiji tiče, tokom epidemije korona virusa, informativni program televizijskih emitera u većoj meri prati 58% građana, dok se 62% njih u većoj meri informiše i putem online medija.
Iako kao predstavnici medicinske struke u okviru Kriznog štaba Vlade Srbije, u poređenju sa drugim predstavnicima državnih i vladajućih institucija, uživaju najveći stepen poverenja građana, svega 18% građana smatra da Krizni štab za borbu protiv širenja korona virus pruža u potpunosti dovoljno informacija u vezi sa epidemijom, stanju u zdravstvenim institucijama, načinu lečenja i dr., a 45% ocenjuje kako im je količina informacija koju dobijaju dovoljna. S druge strane nalazi se 33% ispitanika koji “u potpunosti” ili “uglavnom” smatraju da količina informacija nije dovoljna.
Kako termin “nova realnost” sve više ulazi u upotrebu kada se govori o periodu nakon suzbijanja korona virusa, ostaje otvoreno pitanje koliko će stanovništvu biti potrebno da se navikne na relaksirane epidemiološke uslove.
Trenutna situacija je od strane građana Srbije u najvećoj meri ocenjena kao neugodna ili umarajuća - 37% i 33% onih koji situaciju doživljavaju podnošljivo. Na ekstremnim tačkama imamo ispod 2 odsto onih koji situaciju doživljavaju potpuno beznadežno odnosno potpuno normalno kao u periodu pre epidemije. Iako još uvek rano za predviđanja, kada se najveći broj ispitanika bude nalazio s desne strane prelomne ose ove skale, a u kombinaciji sa ostalim indikatorima, moći ćemo da zaključimo koliko smo daleko od nove normalnosti.
Na nedavno održanoj konferenciji, Bruce Aylward visoki predstavnik Svetske zdravstvene organizacije rekao je: “Javnost mora da razume da prelazimo u novu fazu i nije u pitanju povećanje ograničenja i povratak u realnost, ovo je nova realnost.”
A realnost je takva da, od kada su na snazi mere vanrednog stanja, više od polovine ispitanika odnosno 57% njih video sadržaj na internetu gleda više nego ranije, 52% njih u većoj meri prati objave na društvenim mrežama, a svaki drugi više pretražuje internet bez posebnog razloga.
U domenu digitalnog zanimljiv porast beleži online kupovina kod dela stanovništva koje sebe doživljava kao pripadnike visoko rizične grupe za oboljevanje od Covid-19. Iako svega 17% njih osnovne životne namirnice i lekove najčešće nabavlja putem interneta, to predstavlja rast od 13 procentnih poena u odnosu na mart.
Regionalna agencija za marketinško savetovanje i istraživanje tržišta Valicon, u okviru studije koja prati reakciju stanovništva Srbije i regiona na širenje epidemije virusa korona, sprovela je treću po redu anketu krajem aprila.
EKONOMIJA U FOKUSU
Zaključno sa četrdesetim danom od početka vanrednog stanja u Srbiji, kada se analiziraju različiti aspekti zabrinutosti građana za posledice epidemije, briga za ekonomske posledice predstavlja jedini parametar koji beleži rast sa svakim novim merenjem. Uprkos tome, briga za ekonomske posledice u Srbiji je i dalje najniža u poređenju sa državama regiona - 42% naspram trenutnih 61%; 55%; 57% u Sloveniji, Hrvatskoj i BiH respektivno. Zabrinutost za radno mesto koje je kao brigu naveo najmanji broj ispitanika tokom sva tri anketiranja, posle skoka na 14% u drugom, opada na trenutnih 10% u trećem talasu merenja.Budžeti domaćinstava u Srbiji takođe beleže promene. Upitani kakvo je njihovo opšte finansijsko stanje u poređenju sa periodom od pre šest meseci, najveći broj građana Srbije - 38% reklo je da se već nalazi u finansijski lošijem položaju, a pogoršanje očekuje 33% njih. Tek svaki četvrti građanin ne očekuje promene na prihodnoj strani kućnog budžeta i finansijski optimistično posmatra budućnost. Kada se posmatraju promene u obimu potrošnje, 32% ispitanika je izjavilo se da već sada troši manje u odnosu na proteklih 6 meseci, dok se procenti onih koji očekuju smanjenje u budućnosti, već troše manje i onih koji ne očekuju promene u potrošnji kreću između 22 i 24 odsto.
OPTIMIZMOM PROTIV RESTRIKTIVNIH MERA
Nakon, u određenoj meri, relaksacije epidemioloških mera, kao previše stroge ih ocenjuje 32% građana Srbije, što je više nego duplo u odnosu na prvi talas merenja. U zemljama regiona ocena mera za suzbijanje širenja epidemije znatno je niža, tako u Bosni i Hercegovini mere prestrogim trenutno smatra 26% lokalnog stanovništva, i 18% populacije Hrvatske.Iako je zabrinutost za širenje korona virusa na visokom nivou od 81%, optimističan pokazatelj predstavlja promena unutar strukture zabrinutosti, gde se u poređenju sa prethodna dva talasa, primećuje pad od sekvencijalnih 10 procentnih poena u okviru grupe onih građana koji su jako zabrinuti, pa ih je trenutno 15%. Prati ih najveća grupa onih koji su zabrinuti u određenoj meri - 66%, slede oni koji su uglavnom nezabrinuti 14% i svega 5% onih koji uopšte nisu zabrinuti.
U prilog optimizmu govori podatak da 9 od 10 građana Srbije predviđa poboljšanje u vezi kontrole širenja virusa. S druge strane, krajem marta i početkom aprila, predviđanja ispitanika u vezi okončanja situacije bila su koncentrisana ka sredini juna meseca. Uprkos najavljenoj relaksaciji restriktivnih mera i predviđanjima stabilnije epidemiološke slike u narednom periodu, građani su ipak u poslednjem merenju početak avgusta videli kao period okončanja epidemije izazvane virusom korona.
IZLOŽENOST MEDIJSKOM SADRŽAJU I STEPEN INFORMISANOSTI
Da li se samo navikavamo na novonastale okolnosti ili trenutna situacije postaje “nova realnost“ i kako se promenila naša svakodnevica možemo da zaključimo iz značajno visokih ocena u domenu izloženosti medijskom sadržaju.
Poverenje i izloženost različitim vrstama medija po zemljama i sadržaj koji građani prate predmet je istraživanja. Tako 58% njih u Srbiji televiziju prati u većoj meri u odnosu na period pre proglašenja epidemije, a povećana upotreba pametnih uređaja beleži se kod 64% stanovnika. Najveći stepen povećanja ogleda se u intenzivnijem pretraživanju interneta kome pribegava 70% ispitanika.
Što se informisanja u Srbiji tiče, tokom epidemije korona virusa, informativni program televizijskih emitera u većoj meri prati 58% građana, dok se 62% njih u većoj meri informiše i putem online medija.
Iako kao predstavnici medicinske struke u okviru Kriznog štaba Vlade Srbije, u poređenju sa drugim predstavnicima državnih i vladajućih institucija, uživaju najveći stepen poverenja građana, svega 18% građana smatra da Krizni štab za borbu protiv širenja korona virus pruža u potpunosti dovoljno informacija u vezi sa epidemijom, stanju u zdravstvenim institucijama, načinu lečenja i dr., a 45% ocenjuje kako im je količina informacija koju dobijaju dovoljna. S druge strane nalazi se 33% ispitanika koji “u potpunosti” ili “uglavnom” smatraju da količina informacija nije dovoljna.
NOVA ILI VIRTUELNA REALNOST
Kako termin “nova realnost” sve više ulazi u upotrebu kada se govori o periodu nakon suzbijanja korona virusa, ostaje otvoreno pitanje koliko će stanovništvu biti potrebno da se navikne na relaksirane epidemiološke uslove.
Trenutna situacija je od strane građana Srbije u najvećoj meri ocenjena kao neugodna ili umarajuća - 37% i 33% onih koji situaciju doživljavaju podnošljivo. Na ekstremnim tačkama imamo ispod 2 odsto onih koji situaciju doživljavaju potpuno beznadežno odnosno potpuno normalno kao u periodu pre epidemije. Iako još uvek rano za predviđanja, kada se najveći broj ispitanika bude nalazio s desne strane prelomne ose ove skale, a u kombinaciji sa ostalim indikatorima, moći ćemo da zaključimo koliko smo daleko od nove normalnosti.
Na nedavno održanoj konferenciji, Bruce Aylward visoki predstavnik Svetske zdravstvene organizacije rekao je: “Javnost mora da razume da prelazimo u novu fazu i nije u pitanju povećanje ograničenja i povratak u realnost, ovo je nova realnost.”
A realnost je takva da, od kada su na snazi mere vanrednog stanja, više od polovine ispitanika odnosno 57% njih video sadržaj na internetu gleda više nego ranije, 52% njih u većoj meri prati objave na društvenim mrežama, a svaki drugi više pretražuje internet bez posebnog razloga.
U domenu digitalnog zanimljiv porast beleži online kupovina kod dela stanovništva koje sebe doživljava kao pripadnike visoko rizične grupe za oboljevanje od Covid-19. Iako svega 17% njih osnovne životne namirnice i lekove najčešće nabavlja putem interneta, to predstavlja rast od 13 procentnih poena u odnosu na mart.
Upišite komentar
#GradimoDobreSajtove
Upišite Vašu firmu
besplatno
Poslednje vesti
