Najnovije vesti i saveti

Korona i srpska preduzeća: mere je trebalo ranije primeniti

Preduzeća sa do deset zaposlenih, preduzeća u hotolijerstvu i ugostiteljstvu, transportu, prometu nekretnina i u tekstilnoj industriji su, čini se, najmanje otporna na krizu, pokazuje najnovije istraživanje Unije poslodavaca Srbije.

Objavljeno: Jun 25, 2020
Korona i srpska preduzeća: mere je trebalo ranije primeniti
Kriza izazvana izbijanjem epidemije COVID-19 je imala umereno negativan efekat na poslovanje preduzeća u Srbiji. Više od 80% je uspelo da funkcioniše tokom krize – od čega polovina u potpunosti, bilo u prostorijama preduzeća ili uz pomoć rada na daljinu.

Iako je samo oko 40% imalo plan za obezbeđivanje kontinuiteta poslovanja, 90% je izvršilo određena prilagođavanja kako bi, koliko je moguće, ublažilo negativne posledice.

Samo 4 od 10 preduzeća je uspelo da posluje u punom obimu tokom krize izazvane pandemijom virusa COVID-19, bilo u svojim prostorijama bilo prelaskom na rad na daljinu. Dodatnih 4 od 10 preduzeća je radilo samo delimično, dok je skoro dva od deset moralo da u potpunosti obustavi rad.
Skoro četvrtina preduzeća koja zapošljavaju do deset zaposlenih nije uopšte mogla da radi. Iako kod preduzeća koja zapošljavaju od 11 do 250 zaposlenih vidimo sličan procenat onih koji nisu uspeli da posluju u punom obimu kao kod preduzeća sa do deset zaposlenih, ova prva su mnogo ređe morala da obustavljaju rad. Preduzeća sa više od 250 zaposlenih su najuspešnije prilagodila svoje aktivnosti uslovima krize, pa je njih 62% poslovalo gotovo bez ikakvih smetnji, od čega polovina u svojim prostorijama, a kod polovine su zaposleni radili od kuće.

Najveći deo preduzeća koji je prestao sa radom dolazi iz ugostiteljskog sektora. Oko 72% ovih preduzeća je bilo zatvoreno tokom krize, što se dalo i očekivati s obzirom na to da im je zbog pravila i procedura vanrednog stanja bilo zabranjeno da rade u svojim prostorijama od 21. marta do 4. maja. Ona ugostiteljska preduzeća koja su uspela da bar donekle rade su restorani i slični objekti, koji su se i inače oslanjali na isporuku ili su tokom krize uveli ovaj vid usluge. Tekstilna industrija u celom svetu je pretrpela težak udarac i Srbija tu nije bila izuzetak. Glavna prepreka za rad tekstilne industrije je bilo prekidanje lanca snabdevanja – nisu mogli da nabavljaju robu, niti da prodaju svoje proizvode zbog pada potražnje. Promet nekretnina je uglavnom patio zbog ograničenja kretanja nametnutog policijskim časom. Štaviše, socijalno distanciranje je ovim preduzećima otežalo stupanje u kontakt sa klijentima. Sve u svemu, došlo je do smanjenja potražnje što je dovelo do situacije gde je 35% ovih preduzeća privremeno prestalo sa radom. Jedno od pet preduzeća u maloprodaji je obustavilo rad, gde su to verovatno bila ona sa radnjama lociranim u tržnim centrima i sličnim objektima koji su bili zatvoreni tokom vanrednog stanja i/ili ona koja nisu mogla da pređu na prodaju preko interneta. Sektor transporta je morao da se prilagodi ne samo policijskom času i činjenici da je javni i međugradski saobraćaj bio zabranjen, već i celokupnom nižem nivou ekonomske aktivnosti (ovde bi valjalo napomenuti da postoji jaka pozitivna veza između transporta i ekonomske aktivnosti).

Otprilike 9 od 10 preduzeća je izjavilo da su unela neke promene u modelu poslovanja kako bi ublažila potencijalne posledice pandemije. Ove promene su obično podrazumevale usklađivanje sa/prilagođavanje novom kodeksu ponašanja koji je Vlada uspostavila – a koji se ponajviše odnosio na socijalno distanciranje (održavanje fizičke distance od 2 metra, nošenje zaštitne maske i rukavica, zabranu okupljanja više od 5 ljudi, policijski čas). Kako bi se prilagodila ovim novim okolnostima, preduzeća su uvela rad na daljinu i kraće smene (vidi prethodno pitanje), a i obratila su dodatnu pažnju na higijenu i dezinfekciju svojih prostorija.

Preduzeća sa više od 250 zaposlenih su se pokazala kao najprilagodljivija, pošto su sva izjavila da su prilagodila svoj model poslovanja i pružanja usluga. Preduzeća sa manje od 250 zaposlenih su takođe pokazala relativno visok nivo fleksibilnosti. Štaviše, varijacije između preduzeća različitih veličina u ovoj grupi preduzeća sa manje od 250 zaspolenih su statistički beznačajne, iako bi se moglo reći da se fleksibilnost postepeno povećava sa povećavanjem veličine preduzeća.

Većina preduzeća u Srbiji nije usvojila plan za obezbeđivanje kontinuiteta poslovanja.

Ovaj plan predstavlja bitan dokument koji propisuje procedure i uputstva koje organizacija mora da prati u slučaju izuzetno negativnog neočekivanog događaja. Drugim rečima, „priprema“ preduzeće za neočekivane događaje poput pandemije (COVID-19). Ipak, samo oko 40% anketiranih preduzeća je izjavilo da poseduje takav dokument. S obzirom na njegovu relativnu složenost, donekle se očekivalo da većina preduzeća sa do 10 zaposlenih (73%), neće ni imati ovaj plan. Međutim, planovi za obezbeđivanje kontinuiteta poslovanja nisu baš rašireni ni među većim preduzećima, pošto tek nešto malo manje od polovine istih takođe ne poseduje ovaj dokument.
Ipak, planovi za obezbeđivanje kontinuiteta poslovanja su imali popriličan uticaj na sposobnost preduzeća da nastave sa radom tokom krize – pa je tako 52% preduzeća koja su usvojila ovaj plan uspelo da posluje u punom obimu tokom krize (bilo u svojim prostorijama ili putem rada na daljinu), što možemo uporediti sa 33% svih preduzeća koja ne poseduju ovaj plan.

Čini se da su za krizu najbolje bili pripremljni sektori prometa nekretnina, maloprodaje, električne i elektronske opreme, hemije i nemetala, kao i prehrambena industrija, pošto je polovina preduzeća koja posluju u njima prijavila da je usvojila plan za obezbeđivanje kontinuiteta poslovanja. Sa druge strane, preduzeća u teško pogođenim sektorima poput ugostiteljstva (17%), transporta i transportne opreme (19%) i industrije tekstila, kože i obuće (33%) su poprilično ispod proseka sa aspekta posedovanja ovakvog plana. Ponavljamo, planovi za obezbeđivanje kontinuiteta poslovanja se ne mogu smatrati garancijom uspeha u ovakvim okolnostima, ali zasigurno uspevaju da ublaže bar neke od negativnih posledica.

Nešto manje od trećine preduzeća u Srbiji će se oporaviti od krize u roku od mesec dana, dok poslodavci retko razmatraju privremeno ili trajno zatvaranje. Pored toga, trećini preduzeća (i nešto više), biće potrebno od jedan do tri meseca za oporavak, dok će se trećina oporaviti za tri do šest meseci. Onaj broj preduzeća koji razmatra privremeno ili trajno zatvaranje, ma koliko mali delovao, bi ipak mogao da sa sobom povlači ozbiljne posledice, jer ako te procente uporedimo sa ukupnim brojem preduzeća u Srbiji, to bi moglo da znači da će se u škripcu naći oko 7.000 preduzeća i njihovi zaposleni.
Vreme oporavka bi moglo da se koristi kao merilo za ocenu rezilijentnosti preduzeća. U tom smislu, izgleda da su preduzeća sa manje od 100 zaposlenih rezilijentnija, pošto procenjuju da će se oporaviti mnogo brže od manjih preduzeća. Na primer, 50% preduzeća koja imaju između 101 i 250 zaposlenih procenjuje da će se oporaviti u roku od mesec dana (a čak polovina u roku od nedelju dana!). Sa druge strane, manje od trećine preduzeća sa manje od
100 zaposlenih procenjuje da će se oporaviti u tako kratkom vremenskom periodu, dok će trećini za oporavak trebati bar tri meseca.

Kriza izavana pandemijom COVID-19 je imala popriličan uticaj na prihode srpskih preduzeća, pošto 54% njih tvrdi da je bilo veoma pogođeno istom. Štaviše, 45% preduzeća nema pristup izvorima finansija neophodnih za oporavak poslovanja. Što se tiče osiguranja, samo polovina preduzeća je osigurana, i pritom većina samo delimično. Preduzeća sa do 10 zaposlenih su naročito finansijski oštećena. Slično se može reći i za najteže pogođene sektore - ugostiteljstvo, nekretnine i tekstilnu industriju.

Opet, sektori koji su jače pogođeni krizom su u principu oni koji su u proseku bili slabije pokriveni osiguranjem. Polovina preduzeća u ovim sektorima uopšte nije osigurana, nasuprot 43% onih u ostalim sektorima (isključujući kategoriju „ostalo“). Ugostiteljstvo se opet izdvaja među teže pogođenim ranjivim sektorima, s obzirom na to da je 61% preduzeća u ovom sektoru neosigurano. Imajući u vidu da su osiguranjem često pokriveni zaposleni, jedan od razloga za nizak nivo pokrivenosti u ugostiteljstvu bi mogao biti to što je u ovom sektoru neformalna zaposlenost generalno prisutnija nego u ostalim, a takvi radnici obično nisu pokriveni bilo kakvim osiguranjem. Uprkos tome, najmanje pokriven osiguranjem je zapravo sektor finansija i osiguranja. Ovo bi se moglo objasniti činjenicom da većina pomenutih preduzeća ima uglavnom jednog vlasnika (male računovodstvene agencije), da obično zapošljavaju samo nekoliko ljudi (u slučaju da vlasnik nije i jedini zaposleni), a tako mala preduzeća retko imaju resurse za osiguravajuće polise.

Kriza je ozbiljno finansijski pogodila srpska preduzeća. Više od polovine preduzeća (54%) naglašava da je kriza imala veliki uticaj na njihove finansije i poslovanje, dok 40% procenjuje njen uticaj kao srednji. Mala preduzeća su opet donekle jače pogođena krizom, naročito ona sa do 10 zaposlenih. Naime, dve trećine ovih preduzeća procenjuje uticaj krize na njihove prilive kao visok. Čak i većina preduzeća koja imaju više od 100 zaposlenih je prijavila visok uticaj, ali je ipak 12 -13% istih iz krize izašlo bez primetnih posledica.

Ako govorimo o finansiranju oporavka poslovanja, oko pola anketiranih srpskih preduzeća nema pristup potrebnim finansijskim resursima, dok ga oko polovine ima. U kategoriji „ostalo“ obično navode potencijalne izvore finansija koje preduzeća očekuju da će koristiti - državne mere ili druge oblike subvencija. Postoji očigledna razlika između preduzeća sa do 10 zaposlenih i ostalih, pošto se opet mala preduzeća pokazuju najneotpornijim u uslovima krize. Naime, 63% ovih preduzeća nema pristup potrebnim finansijskim sredstvima. Sa druge strane, čini se da, ako pogledamo veličinu preduzeća, najbolje ide onima koja zapošljavaju između 101 i 250 lica, pošto samo 15% njih prijavljuje da nemaju potrebna finansijska sredstva. Najveća preduzeća i ona sa 11 do 100 zaposlenih se nalaze u relativno sličnoj situaciji - trećina nema potrebna finansijska sredstva.

Oko 9% preduzeća je otpustilo zaposlene zbog krize prouzrokovane virusom COVID-19. Blizu dve trećine tih preduzeća je otpustilo do 10% svoje radne snage, verovatno zbog kriterijuma za državne subvncije. Pored toga, oko 8% preduzeća planira da otpusti zaposlene tokom sledećeg kvartala. Najveći broj otpuštanja (planiranih ili realizovanih) nalazimo u ugostiteljstvu, tranpsortu i IT sektoru i telekomunikacijama.

Velika većina preduzeća nije otpustila zaposlene. Otprilike 9 od 10 anketiranih preduzeća tvrdi da nije otpustilo nijednog zaposlenog zbog krize. Od onih koja ih jesu otpustila, gotovo dve trećine su otpustila manje od 10%.

Čini se da su mere socijalnog distanciranja bile prilično delotvorne – u 95% preduzeća nema niti zaposlenih niti članova njihovih porodica zaraženih virusom COVID-19.

Kad su u pitanju razlike po veličini preduzeća, u preduzećima sa do 10% zaposlenih ima najmanje zaraženih (samo u 1% preduzeća), a ona su takođe i najbrojnija u srpskoj privredi (346 hiljada preduzeća sa oko 489 hiljada zaposlenih). Sa druge strane, preduzeća sa više od 250 zaposlenih su mnogo ugroženija (44%), ali nisu toliko brojna („samo“ 536 preduzeća).

Ipak, ona zapošljavaju veći deo radne snage (475 hiljada). Drugim rečima, broj potencijalno zaraženih zaposlenih u ovim preduzećima je relativno visok. Štaviše, preduzeća ove veličine u proseku zapošljavaju skoro 900 ljudi koji u principu dele iste prostorije što olakšava širenje virusa.

Pad potražnje i nedovoljni prilivi predstavljaju glavne izazove prouzrokovane krizom, pošto ih je imenovalo 70% preduzeća. Takođe, poslovni partneri polovine preduzeća su teško pogođeni krizom ili ne posluju normalno, dok 25% preduzeća tvrdi da dobavljači imaju probleme da im isporuče robu, što pokazuje da se srpska privreda potencijalno suočava sa određenim brojem ozbiljnih uskih grla. Nabrojani izazovi su relativno slično uticali na preduzeća različitih veličina, osim možda onih sa do 10 zaposlenih za koja se čini da su malo manje pogođena.

Polovina preduzeća se suočava sa izazovom poslovnih partnera koji su pogođeni krizom, dok se četvrtina nalazi u situaciji da dobavljači nisu u mogućnosti da im isporuče robu.

Ovo se smatra problemom uskih grla u lancu vrednosti koji je donekle sličan krizi likvidnosti. Domino efekat zatvaranja fabrika i nedostatka robe u široj mreži snabdevanja može brzo da dovede do značajnih poremećaja lanca snabdevanja, Pored toga, trećina preduzeća se suočava i sa izazovom u obliku odsustva zaposlenih sa radnog mesta iz razloga direktno ili indirektno povezanih sa krizom.

Preduzeća su uglavnom pozdravila ove mere, ali i dalje postoje pitanja koja je neophodno razmotriti:
1. Mere je trebalo primeniti ranije. Iako je kriza počela u drugoj polovini marta, plaćanje direktne pomoći je usledilo tek nakon skoro dva meseca, tj. početkom maja. Usled problema sa likvidnošću, mnoga preduzeća koja su odlučila da zadrže zaposlene su se našla pred izborom da isplate ili zarade ili dobavljače. Nije potrebno ni reći da neisplaćivanje ili jednih ili drugih sa sobom povlači ozbiljne posledice.
2. Zvanični izvori informacija je trebalo da budu konsistentniji i deluju pravovremeno.
Neka preduzeća smatraju da su informacije koje su dobijala iz zvaničnih izvora bile
zbunjujuće i ponekad čak i kontradiktorne. Takođe, neka preduzeća navode sporu reakciju državnih insititucija na zahteve (npr. za dozvole za kretanje tokom policijskog časa).
Konačno, ponekad dolazi i do poteškoća sa razumevanjem zvaničnih odluka (dokumenata) o ekonomskim merama, što bi moglo da znači da je trebalo da budu jasnije formulisane.
3. Kriterijumi za preduzeća sa do 10 zaposlenih treba da budu revidirani. Ukoliko ova preduzeća ostanu bez samo jednog zaposlenog, ovo ih automatski diskvalifikuje za subvencije. Pojedina preduzeća smatraju da su ovakvi uslovi nepravedni.
4. Preduzeća u javnom sektoru bi trebalo da bez odlaganja plate svoje obaveze privatnom sektoru. Pojedina preduzeća koja rade sa javnim sektorom tvrde da su izdala više faktura koje ne mogu da naplate.
5. Obezbeđivanje zaštitne opreme za privatna preduzeća je moglo da bude jedna od stavki u programu mera. Oko 10% MSP (naročito onih sa do 10 zaposlenih) u vreme ankete nije imalo adekvatan pristup sredstvima za dezinfekciju i ličnoj zaštitnoj opremi.

Dodatne preporuke koje su preduzeća dala:
1. Potrebno je više likvidnosti. Ovo pitanje je iz mnogo razloga često naglašeno kao najvažnije. Naime, mnogi dobavljači zahtevaju akontacije, dok su i interni i eksterni izvori finansijskih sredstava koji su preduzećima trenutno na raspolaganju nedovoljni.

Štaviše, jednom kad bude podignut moratorijum na dugove, preduzeća će morati da nastave sa izmirivanjem obaveza i neka nisu sigurna da će uspeti tako brzo da se oporave (moratorijum će biti podignut u julu) i podmire dospele obaveze. Stoga neka preduzeća predlažu dodatne kredite sa dužim grejs periodima/periodima otplate.

2. Naplata PDVa bi mogla da bude odložena ili bi PDV trebalo da se naplaćuje na naplaćene fakture. Iako se mnoga preduzeća muče da naplate fakture, i dalje moraju unapred da plaćaju PDV. Pojedina preduzeća su predložila da bi trebalo promeniti sistem PDV-a tako da se ubuduće ovaj porez plaća na naplaćene fakture.
3. Potrebno je identifikovati i ukloniti uska grla. Jedno od ozbiljnijih uskih grla tokom mkrize je nastalo kod prevoza zaposlenih na posao, pošto su gradski i međugradski prevoz bili ukinuti iz administrativnih razloga. Trebalo bi pažljivo razmotriti moguće alternativne načine organizovanja prevoza u slučaju novog talasa pandemije. Štaviše, četvrtina preduzeća se suočila sa izazovom nabavke neophodne robe, jer su njihovi dobavljači bili u problemima. Činjenica da su precedure vezane za uvoz i izvoz bile znatno sporije nije pomogla. Sva ova uska grla je neophodno pažljivo razmotriti, a sektori za koje se ispostavi da su naročito bitni za funkcionisanje cele privrede bi trebalo da dobiju dodatnu pomoć.
4. Neka preduzeća predlažu drastičnije fiskalne mere. Tačnije, predlažu uglavnom otpis poreza i doprinosa na zarade.

Primeri dobre prakse koje neka od preduzeća realizuju:

1. Komunikacija sa klijentima i poslovnim partnerima i deljenje saznanja o procedurama i merama vezanim za COVID-19;
2. Detaljne instrukcije za kupce postavljene na internet stranici preduzeća;
3. Prelazak na prodaju preko interneta;
4. Zaposleni su bili podeljeni u dve grupe (parni i neparni dani), kako bi se smanjio rizik širenja virusa na sve zaposlene.

(Izvor: Unija poslodavaca Srbije)

Upišite komentar

biznis centar izrada sajtova

#GradimoDobreSajtove

Specijalna ponuda izrade sajtova za mala i srednja preduzeća.
Saznajte više
upis firme u biznisindeks

Upišite Vašu firmu
besplatno

Upišite Vašu firmu i predstavite svoje proizvode i usluge, pokrenite prodaju na internetu i unapredite poslovanje.
Upišite vašu firmu

Biznis Vesti

Najnovije vesti i informacije iz biznisa i finansija, malog i srednjeg preduzetništva, IT tehnologija, marketinga i zanimljivih oblasti za naše čitaoce.
Sadržaj

Najnovije vesti