Najnovije vesti i saveti

Pred najavljeno objavljivanje ekonomskih mera - šta predlažu Amcham, SAM, SES, NALED

I dok je većina država već u prvim nedeljama borbe protiv koronavirusa objavila pakete ekonomskih mera, Srbija bi to trebala da učini poslednjeg dana marta, kako prenosi televizija N1. Evo preseka predloga različitih strukovnih udruženja i organizacija na koji način bi Srbija trebalo da ekonomski odgovori na posledice koje će biti izazvane koronavirusom.

Objavljeno: Mart 29, 2020
Pred najavljeno objavljivanje ekonomskih mera - šta predlažu Amcham, SAM, SES, NALED

Savet ekonomista Srbije predložio antikrizne mere

Vlada Srbije trebalo bi da od aprila počne primenu antikriznih mera, kako bi reagovala na „ekonomski šok za privredu“ koji će izazvati pandemija Covid 19, a ključno je održavanje radnih mesta u preduzećima u privatnom sektoru, ukazao je danas Savet ekonomista Srbije (SES).

„Polazeći od najizglednijeg scenarija, ekonomski potresi izazvani Covid 19 virusom su izuzetno jaki i privremeni. U oblasti fiskalne politike, aktuelna kriza nalaže ekspanzivnost, odnosno dopuštanje većeg fiskalnog deficita, prvenstveno usled ciljanih rasterećenja privrede i posledično manjih javnih prihoda“, navodi se u dokumentu „Prilog inicijativi za definisanje antikriznih mera ekonomske politike“, objavljenom na sajtu SES-a.

Dodaje se da „već prisutne negativne privredne trendove, izostanak državne podrške bi dodatno pojačao i aktivnost bi se usporila još više nego što je to nužno“.

SES je ukazao da je pri koncipiranju krizne ekonomske politike i seta mera neophodno da te mere budu linearne i opšte.

Izdvajanje posebnih sektora i preduzeća (firmi) nije opravdano, imajući u vidu da se kriza već proširila kroz sve delove privatnog sektora, da se očekuje nastavak negativne ekspanzije, te da se obim i potencijal mogućih mera smanjuje ako se predvidi poseban položaj nekih sektora i preduzeća (firmi). Izuzetak predstavlja sektor preduzetnika koji se paušalno oporezuju“, smatraju u SES-u.

Ocenjeno je da mere treba da budu dobro odmerene – da, s jedne strane, privredi donesu osetno olakšanje i da, s druge strane, ne dovedu do ogromnih deficita i razbuktavanja makroekonomskih neravnoteža.

Fiskalne mere, kako je navedeno u dokumentu, treba da budu dominantne, dok u monetarnoj oblasti ne treba eksperimentisati primenom nekonvencionalnih rešenja, niti pak pristupiti radikalnim promenama.

Prirodi krize ne odgovaraju promene sistemskog karaktera, kao što su trajne izmene poreske arhitekture, već interventne mere koje je lako poništiti kada prođu negativni efekti. Pri tom treba imati u vidu potrebu za dopunskim fiskalnim stimulusom kako bi se predupredili novi strukturni poremećaji pokrenuti ovom krizom i izbegle dugoročne ekonomske posledice“, ocenio je SES.

Predloženo je da „ključna karika koju treba držati neprekinutom jesu radna mesta u preduzećima u privatnom sektoru“, čime bi se dao snažan podsticaj opstanku preduzeća i njihovom aktiviranju s prolaskom krize.

SES smatra da bi jedna od mera trebalo da bude da poslodavac ne plaća porez na zarade i doprinose za zaposlene koji su na odsustvu bez naknade zarade (na neplaćenom odsustvu) i sa naknadom zarade (plaćenom odsustvu), pri čemu naknada za plaćeno odsustvo koju plaća poslodavac mora biti najmanje jednaka iznosu od 70 odsto neto minimalne zarade u Srbiji.

Za zaposlene na neplaćenom odsustvu, kako je predloženo, trebalo bi uvesti posebnu novčanu naknada koja ne može biti manja od 60 odsto neto minimalne zarade, a koja će se isplaćivati iz budžeta, kao i da poslodavac plaća 50 odsto poreza na zarade i doprinose za zaposlene koji rade od kuće puno i nepuno radno vreme.

Poslodavac, kako je ocenio SES, ne bi trebalo da plaća porez na zarade i doprinose za zaposlene koji podležu obaveznoj izolaciji i za zaposlene koji ne rade usled naredbe državnih organa, i u tim slučajevima iz budžeta zaposleni bi dobijali naknadu kao zaposleni na neplaćenom odsustvu.

U periodu od najmanje tri meseca treba obustaviti plaćanje poreza na dobitak i poreza na imovinu. Nakon isteka tri meseca porez na dobitak bi se plaćao u visini od 50 odsto obračunatog iznosa za 2020. godinu. Nedostajuća sredstva u budžetu lokalnih samouprava za 2020. godinu bi se pokrivala povećanim transferima iz budžeta (50 odsto), kao i smanjenjem drugih aproprijacija u okviru budžeta lokalnih samouprava (50 odsto)“, predlog je SES-a.

Takođe je predloženo da se u periodu od najmanje tri meseca obustavi plaćanje paušalnog poreza čime bi se olakšao položaj preduzetnika, kao i da se u tom roku obustavi obračun kamata na dospele poreske obaveze, ali i plaćanja parafiskalnih nameta, poput firmarine, članarine, ekološke takse.

Posle isteka vanrednog stanja, kako je ocenio SES, trebalo bi razmotriti smanjenje visine poreza na dobit sa 15 na 10 odsto.

„Mogućnost da se zarade u javnom sektoru umereno umanje ne treba isključiti ukoliko kriza potraje više od nekoliko meseci“, upozorio je SES.

Ocena je i da je neophodno odlaganje investicionih projekata koji imaju mali doprinos privrednom rastu i preusmeravanje tih sredstava za finansiranje mera antikriznog programa.

„Potrebno je preispitivanje planiranih rashoda i njihovo smanjivanje na svim pozicijama javnih nabavki koje nemaju veze sa merama zdravstvene, socijalne i ekonomske zaštite u uslovima krize. Povećanje rashoda za zdravstvo i socijalnu zaštitu je nužno i potrebno“, navodi se u dokumentu SES-a.

Dodaje se da je, paralelno sa interventnim merama fiskalne politike neophodno definisati set mera koja će podrazumevati „dramatično povećanje likvidnosti privrede“, čija primena mora da bude rekordno brza.

„Potrebno hitno formirati Garantni fond koji bi garantovao za kredite koje poslovne banke odobravaju preduzećima i time upumpao preko potrebnu novu likvidnost u sistem. Sličan set mera već je definisan u mnogim zemljama i on iznosi, u zavisnosti od makroekonomskih prilika pojedinih zemalja, izmedju tri odsto i 15 odsto BDP-a“, predlog je SES-a koji smatra da su ispunjene dve ključne pretpostavke za uspešno funkcionisanje Garantnog fonda – adekvatna likvidnost bankarskog sektora i fiskalna sposobnost države da odobrava garancije.

NALED

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) pozvala je sve svoje članove da učestvuju u kreiranju predloga mera i da ih dostave mejlom na adresu covid19@naled.rs.

Ova organizacija za sada je objavila deset mera, koje su, kako navode, preliminaran predlog. Te mere su:

1. Privremeno smanjenje poreza i doprinosa na zarade ili uvođenje odloženog plaćanja svih dažbina u vezi sa zaradama, bez zaračunavanja kamata, za preduzetnike, mikro i mali i srednji privredni sektor.

2. Omogućiti pristup jefitnim ili beskamatnim kreditima zbog očuvanja likvidnosti i refinansiranja obaveza, uz mogućnost odobravanja grejs perioda za otplatu novih pozajmica.

3. Jednokratna finansijska podrška za kompanije i preduzetnike koji posluju u najosetljivijim sektorima i beleže znatan pad prihoda, kao i za pojedince koji su ostali bez posla. Ili moratorijum na otplatu kredita bankama i svih dažbina državi od najmanje tri meseca.

4. Sprečiti rast cena kroz odgovarajući sistem korišćenja robnih rezervi i pojačan inspekcijski nadzor uz uvođenje kontakt centra za građane i privredu.

5. Oslobađanje od poreza i doprinosa na zarade u prvoj godini poslovanja proširiti i na preduzetnike paušalce, kako bi se podstaklo samozapošljavanje.

6. Omogućiti jednostavnije, elektronsko angažovanje sezonskih radnika u sektorima poput turizma, kao i za privremene poslove pomoć u kući, kurirski poslovi, čuvanje dece...

7. Stimulisati bezgotovinsko plaćanje putem medija i eventualno smanjenje ili povraćaj dela PDV-a u slučaju plaćanja karticama, što je mera za smanjenje širenja epidemije, a održavanje legalnih tokova ekonomije.

8. Uvesti javne radove kao podsticaj zapošljavanja ranjivih grupa.

9. Uvesti produženo porodiljsko odsustvo i vaučere za angažovanje osoba za pomoć u kući oko čuvanja dece, kako bi se zaposleni roditelji nosili sa zatvaranjem škola;

10. Uspostaviti poseban fond za finansijsku podršku lokalnim samoupravama čije su stanovništvo i privreda najviše pogođeni epidemijom.

AmCham predložio pet mera

Smanjenju negativnih efekata na ekonomiju Srbije pokušava da doprinese i Američka privredna komora (AmCham). Predložili su pet opštih mera, kao i one specifične za mala i srednja preduzeća, za posebno pogođene sektore, za zdravstvo, mere monetarne politike, kao i način na koji mogu da se pojednostave administrativne procedure.

Kao opšte mere ova Komora navodi:

1. Smanjivanje poreza i doprinosa u slučaju odsustva sa rada do 30 dana zbog koronavirusa.

2. Oslobađanje od poreza i doprinosa za vreme prekida rada.

3. Umanjenje od 50 odsto na akontaciju poreza na dobit za 2020. godinu za pravna lica i preduzetnike uz plaćanje prema godišnjem obračunu sledeće godine.

4. Obustava obračuna kamate za neblagovremeno plaćanje poreza za obaveze nastale od početka vanrednog stanja do 30 dana nakon završetka, za preduzeća koje već imaju velike probleme u poslovanju.

5. Nesmetan prekogranični transporta robe i usluga. AmCham preporučuje Vladi da hitno otpočne pregovore i usaglašavanje mera sa zemljama sa kojima se graničimo, uključujući zemlje EU i CEFTA zemlje.

Mera za mala i srednja preduzeća, prema AmChamu, bila bi manji porezi i doprinosi za 50 odsto za paušalce i hitno obezbeđivanje garancijskih šema za kredite namenjene održavanju likvidnosti pogođenih malih i srednjih preduzeća.

Za posebno pogođene sektore, poput turizma, predlažu obustavu plaćanja akontacije poreza na dobit za 2020. godinu, smanjenje poreza na imovinu do 50 odsto i refundiranje i pokrivanje dela troškova plaćenog odsustva za vreme prekida ili smanjenja obima rada zbog epidemije.

Kao specifičnu mera za zdravstvo, ova poslovna asocijacija predlaže izuzimanje lekova koji ne mogu da se prometuju na teritoriji naše zemlje iz Odluke o zabrani izvoza lekova.

Kao meru koja bi pomogla monetarnoj politici, Američka privredna komora navodi - dodatna “injekcija” likvidnosti bankama, u vidu smanjenja obavezne rezerve, proširenja kolaterala za repo operacije ili kroz omogućavanje korišćenja zaštitnih slojeva kapitala, kao i odgovarajući tretman potraživanja u moratorijumu sa stanovišta prudencijalnih standarda.

Kada je reč o pojednostavljenju administrativnih procedura, predlog je da se omogući elektronsko otvaranje bolovanja, prijave prebivališta i rada od kuće.

Do ovih predloga Komora je došla kvantitativnim istraživanjem u kojem su učestvovale 74 kompanije, dok je u kvalitativnom bilo njih 40 od ukupno 200 koliko ih ima u ovoj organizaciji.

Srpska asocijacija menadžera

Srpska asocijacija menadžera (SAM) traži od Vlade Srbije i Ministarstva finansija hitne ekonomske mere u cilju ublažavanja posledica pandemije kovid-19 na privredu, koje će pre svega biti usmerene na mikro, mala i srednja preduzeća.

To poslovno udruženje smatra da buduće ekonomske mere treba da obezbede likvidnost preduzeća, rasterete zarade i omoguće refinansiranje tekućih potraživanja i kapitalnih investicija.

Predloženo je i da se međunarodne finansijske institucije uključe u finansiranje, nadzor i koordinaciju primene mera, u cilju postizanja njihovih dugoročnih efekata i održivosti privrednog rasta.

SAM je poručio svojim članovima i poslovnoj javnosti da su u kriznim vremenima prioriteti zdravlje i sigurnost zaposlenih, očuvanje radnih mesta i poslovnih procesa, uz apel da se ne prekida lanac plaćanja koji bi srpsku privredu uveo u dublju krizu.

Kako je saopšteno, SAM će podržati sve mere usmerene ka očuvanju domaće ekonomije.

Upišite komentar

biznis centar izrada sajtova

#GradimoDobreSajtove

Specijalna ponuda izrade sajtova za mala i srednja preduzeća.
Saznajte više
upis firme u biznisindeks

Upišite Vašu firmu
besplatno

Upišite Vašu firmu i predstavite svoje proizvode i usluge, pokrenite prodaju na internetu i unapredite poslovanje.
Upišite vašu firmu

Biznis Vesti

Najnovije vesti i informacije iz biznisa i finansija, malog i srednjeg preduzetništva, IT tehnologija, marketinga i zanimljivih oblasti za naše čitaoce.
Sadržaj

Najnovije vesti